Point zero

Pokojni premijer se u grobu prevrće

tihavoda | 16 Mart, 2011 09:44

Sramota.

Rekao sam sebi da neću pisati o politici, jer ne vredi. Samo ću se jediti, a to mi u životu ne treba, uz sve muke koje i ovako imam. Spadam u grupu ljudi (poveliku) koja je imala velika očekivanja. Neki danas kažu prevelika i nerealna. Mogu da prihvatim da smo očekivali previše i da verovatno nije baš toliko moglo da se uradi, ali da je moglo više, u to sam siguran.

Onog trenutka kada sam čuo da je ubijen premijer kojem sam verovao i od koga sam očekivao da pokrene celu zemlju napred, tog trenutka sam znao da će isplivati dno na površinu i da ćemo stati.

Još uvek stojimo.

A razni likovi u politici vide odličnu priliku za zaradu. O opštim vrednostima, napretku društva, boljem životu niko od njih ne razmišlja ozbiljno. Nema nikog ko je dovoljno sposoban i hrabar da se suprotstavi centrima moći kojima ovakvo stanje

Plakao sam kada su sahranjivali premijera. Sa njim su sahranjivali i nade miliona ljudi i bolju budućnost naše dece. Moji klinci imaju 15 i 13 godina i već sada razmišljaju gde će nastaviti da žive kada završe škole. Vide oni da je mami i tati problem da im kupe nove patike, da poplaćaju sve mesećne račune, da je odlazak na letovanje veliki podvig...

Neću više o njima i o izgubljenim snovima.

Oko datuma obeležavanja smrti premijerove dani koji bi trebali da budu ispunjeni pijetetom i poštovanjem pretvorili su se u parodiju i burlesku.

Omladina partijska, mladi ljudi koji su na vreme shvatili kako država funkcioniše, demonstriraju svoju privrženost liku i delu pokojnika. Nisu se potrudili da nauče jednu jedinu rečenicu i izgovore je kako treba. To je sramota. No, njima je to nebitno. Oni znaju svoj cilj. Znaju da ih po "partijskoj liniji" čeka mesto u nekom državnom preduzeću ili kakvom upravnom odboru.

Za mlađanu Slađanu, čitam po internetu da je sa nižom muzičkom školom već zaposlena u Vladi Srbije. Ne zanm da li je to tačno, ali sklon sam da poverujem.

Poseban gaf napravljen je i sinoć kada je pušten u rad virtuelni muzej o Zoranu Đinđiću koji je urađen površno, na kojem mnogi linkovi ne rade, gde je pomešana ćirilica i latinica... Ideja je lepa, ali realizacija... Ljudi koji se bave Web dizajnom, sinoć su sa ogorčenjem twitovali o tome.

Bolje da niste ništa radili. Jedna ruža na hladnoj nadgrobnoj ploči bila bi dovoljna.

Umesto post scriptuma:

http://www.zorandjindjic.org/